| |
Свештенослужитељи при храму
Протонамесник Недељко Божић (служи при Храму од 1998. године)
Рођен је 18. августа 1955. године у месту Сандићи, општина Брчко, од оца Ђорђа, земљорадника, и мајке Живке, рођене Радић, домаћице.
Основну школу завршио је у родним Сандићима, након чега уписује браварски занат у Брчком, али због личне жеље и по пристанку родитеља напушта занат, и по благослову Епископа зворничко-тузланског уписује се на Богословију у Манастиру Светог Архангела Миахила у Крки 1971. године.
Свакако да не треба овом пригодом изоставити и чињеницу, а наиме, да је породица Божић из Сандића генерацијама уназад била и јесте наглашено патријархална. Иста и у ово време има пет монахиња (од којих су четири у Пећкој Патријаршији) и два свештеника.
По завршетку два разреда Богословије, а по стицању пунолетства (18 година), одлази на одслужење кадровског војног рока. По повратку из Армије, у периоду од две године и шест месеци завршава преостала три разреда Богословије са матурским испитом, у лето 1978. године. Тадашњи Епископ далматински не даје Недељку благослов да редовно упише и студира на Богословском факултету, тражећи да иде на парохију.
У пролеће 1979. године, ступа у брачну заједницу са Видом Врачевић из Милина Села, општина Лукавац, текстилним техничаром. На предлог надлежног Епископа далматинског, а на тражење тадашњег Епископа лепавинског бива, уз његов пристанак уврштен у клирике Епархије загребачко-љубљанске. У јулу 1979. године рукоположен у чин ђакона и постављен од стране Епископа лепавинског за ђакона парохије загребачке. У чин јереја, рукоположен је 27. септембра 1980. године и постављен за привременог пароха у месту Натра, Архијерејско намесништво бјеловарско.
У својој аутобиографији јереј Недељко подвлачи да је подручје које је покривао било веома велико (скоро три општине), и да је православност односно црквеност српског народа на поменутим подручјима била мала, а на супрот томе богомоља доста (осам плус капела историјског манастира Марче). Поред редовног парохијског посла, у постојећим приликама, јереј Недељко је највећу активност усмеравао на подизању парохијског катедралног Храма који је у току Другог светског рата био урушен (пола лађе Храма са торњем).
Поменути, одиста велики и важни послови, уз помоћ Господњу, и припомоћ и прилоге малог броја верника, отац Недељко је успео да заврши у лето 1987. године, након чега је наново - подигнути Храм и освештан од стране надлежног епископа, 19. августа 1987. године.
У септембру исте године отац Недељко Божић је премештен у Сисак, у оквиру исте Епархије, где убрзо упознаје и срођава се са великим бројем наших верника који, међутим, до тада нису били активни у животу наше православне цркве. Јереј Недељко је стога прегнуо на посао, оформио неколико одбора при Храму, основао црквени хор, одржавао веронауку за одрасле, крштавао оне који до тада нису били крштени и вршио друге активности из области религиозно-моралног и културно-просветног подизања припадника Православне цркве. Као признање за овакав рад, уследило је укључење оца Недељка у чланство Епархијског савета.
Мора се поменути да наведена активност јереја Недељка на њиви Господњој, у оквиру нашег народа и Православне цркве, није се свидела хрватском екстремном националистичком вођству, услед чега је Недељко Божић био путем штампе прозван, а након избијања сукоба и оптужен као отворени непријатељ Хрватске. Сасвим разумљиво да је јереј Недељко морао напустити односна подручја, а убрзо потом, и много народа је или пребегло или протерано за Србију.
Приморан да напусти своје место службовања, отац Недељко је са својом породицом провео у своме родном месту. У међувремену, од стране надлежног Архијереја - Митрополита Јована бива позван у Београд, и на предлог истог Архијереја а по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, у јесен 1991. године, упућен је у манастир Раковицу, као испомоћ тамошњем сестринству на примању и збрињавању избеглица, пријему и подели помоћи и томе слично.
Почетком децембра 1991. године додељено му је опслуживање новоформиране Четврте манастирске парохије, а 17. фебруара 1993. године отац Недељко је постављен за привременог пароха Друге манастирске парохије - за насеље Ресник. На предлог Архијерејског намесника Београдско-посавског Господина Радича Радичевића, 21. јануара 1996. године, разрешен је дужности пароха Друге парохије при Манастиру у Раковици и постављен за пароха Пете парохије при Храму Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици.
Изградњом Храма Преображења Господњег на Видиковцу, постављен је за њеног пароха. Отац је две кћери: Исидоре и Теодоре.
Текст о свештеницима нашег Храма преузет је из монографије: „Храм Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици", коју је приредио г. Гаврило Тољевић.
Назад
|
|